„Izazov – 48 sati“: Nova stravična igra vrti se na Fejsbuku, čuvajte svoju decu
Među mlađim generacijama se pojavila nova igrica koja je prestravila sve roditelje, a zove se „Izazov – 48 sati“ i trend je koji kruži Fejsbukom. Pravila igre ohrabruju dete da pobegne od kuće i nestane na dva dana. Ovaj bolesni viralni trend takođe daje dodatne poene za svaku objavu na društvenim mrežama dok deteta nema. Poželjno je, znači, da roditelji i prijatelji budu van sebe i da objavljuju zabrinute poruke i mole za pomoć kako bi pronašli svoje dete.
Kada ispune zadatak, deca se vraćaju kući, a roditelji srećni što im je dete živo, prelaze preko svega. Slične bolesne igrice su se pojavljivale u zapadnoj Evropi i pre nekoliko godina, pa je tako prethodnica ovakvih igrica 2015. godine imala naziv „Igra 72 sata“, u kojoj su deca nestajala na period od 72 sata.
Jedna majka iz Severne Irske progovorila je za medije o svom iskustvu. Njeno dete je sa još jednim iz komšiluka napustilo naselje u kom je živelo i pronađeni su 55 sati nakon nestanka u potpuno drugom delu grada.
– Bila sam prestravljena, plašila sam se da će nastradati, da će ih neko oteti, prodati, silovati… Njima je sve bilo smešno, nisu osećali ni trunku žaljenja. Kad je policija privela moje dete i kad su ga dovezli kući, videla sam objave selfija iz policijskog automobila – prepričala je zabrinuta majka.
Žena je tada shvatila da je cela situacija deo nečega mnogo većeg – bizarne igirice, koja kruži među mladima na internetu. (yumama)
Ko je uticajniji - roditelji ili društvene mreže?
Tokom prethodnih nedelja medije su preplavile informacije o Tiktok izazovima u kojima deca učestvuju. U nekim zemljama mladi ljudi su zbog takvog izazova izgubili živote. Sva je prilika da je i kod nas jedan mladi život izgubljen ovakvim izazovom.
Naime, deca na društvenoj mreži Tiktok postavljaju jedni drugima neke vrste izazova na koje moraju da odgovore. Jedan od njih bio je i da sebi na neko vreme zaustave disanje, pa se sumnja da je nekoliko dece izgubilo život tokom ovog eksperimenta. Ma koliko govorili o većoj sigurnosti dece na internetu, čini se da nismo dovoljno vešti, odlučni ili spremni da ovaj problem rešimo.
Ono što znamo je da za svaku društveni mrežu postoji starosna granica. Ona se često ne poštuje i događa se da sami roditelji, kršeći pravila neke mreže, deci otvaraju iste.
Tokom pandemije, koja već dugo traje, postali smo otuđeni. Lične kontakte i susrete zamenili smo virtuelnim. Zbog nemogućnosti da se družimo i viđamo uživo počeli smo da komuniciramo putem društvenih mreža. Međutim, mi kao odrasli ljudi lakše ćemo se vratiti druženju kakvo smo imali pre pandemije. Deca, sa druge strane, koja su i ranije bila više upućena na društvene mreže, biće u većem problemu.
Socijalizacija dece jedna je od značajnijih lestvica u odrastanju. Tražeći svoje 'mesto pod suncem i grupu kojoj će pripadati, nesigurna deca često pristaju na sve što ta grupa od njih traži. Tu se otvaraju potencijalni problemi i situacije o kojima roditelji često ne znaju ništa. Tada društvene mreže postaju samo alati koji se koriste u dobre ili loše svrhe. Nisam za zabrane, jer svako ko se bavi decom zna da ono što je zabranjeno, primamljivije je.
Alati koji se koriste ne mogu biti predati u ruke deci, a da im se ne pokaže namena, dobre strane, opasnosti, mogući problemi. Što više razgovaramo sa decom i stičemo njihovo poverenje, veće su šanse da u borbi roditelj - društvene mreže ipak pobedi roditelj. Naša podrška oblikovaće dete tako da ono bude stabilno i sigurno u sopstvene kapacitete. Takvo dete teško može biti 'plen predatora ili žrtva 'igre' na Tiktoku ili nekoj drugoj društvenoj mreži. (yumama)
