nezadovoljstvo

Najbolje namirnice, koje jačaju tvoj imunitet vjerovatno već imaš u frižideru. Dakle, ne moraš daleko tražiti hranu, koja ti može pomoći da budeš zdrava osoba sa dobrim i jakim imunitetom. Stručnjaci ti predlažu, koja hrana najbrže i najlakše jača tvoj imunitet i unapređuje tvoje zdravlje. 

Imunološki sistem je veoma složen, a konzumiranje raznovrsnog šarenog voća, povrća, žitarica i proteina, daje mu ključne hranjive tvari i vitamine A, B, C, D, E, te minerale poput folata, kalcijuma, selena i cinka.

„Zdrava ishrana, zajedno sa drugim ključnim faktorima, poput spavanja, vježbanja i smanjenja stresa, pomaže da se osnaži imunološki sistem“, kaže Kristin Kirkpatrick, dijetetičarka sa klinike Cleveland.

Međutim, jačanje imuniteta i unapređenje zdravlja, lakše je nego što misliš, jer su hranjive tvari u mnogim namirnicama, koje već sigurno imaš u svom frižideru ili ostavi.

Evo spiska ključnih namirnica za jačanje imuniteta:

Riba

“Masne ribe poput lososa, tune i skuše su vrhunski izvori vitamina i minerala”, kaže Michele D. Lites, dijetetičarka iz Sacramenta. Tri manja komada konzerviranog lososa, savršen su dnevni unos prijeko potrebnog vitamina D, kao i neophodnog selena. Tuna u konzervi je bogata cinkom i selenom, neophodnog za zdrav organizam. Selen pojačava imunološki sistem i smanjuje upale i stres.

Slatki krompir batat

Batat ili slatki krompir je glavni oslonac u ishrani, stanovnika japanskog ostrva Okinawa, koji su poznati po dugovječnosti i zdravom životu. Naučnici su prozvali slatki krompir batat, najzdravijim povrćem na svijetu. Samo 1 šolja slatkog krompira, isporučuje mnogo vitamina C i vitamina A, koji su ti potrebni u danu. Vitamin A pomaže u smanjenju upala, reguliše imunološki sisitem i pomaže u sprečavanju infekcija, posebno kod djece. Vitamin C čini mnogo toga, uključujući podršku limfocitima, ćelijama koje uništavaju štetne bakterije u tijelu.

Kikiriki puter

Kikiriki puter je bogat mikrohranjivim sastojcima, uključujući kalijum i magnezijum. Samo 1 kašika kikiriki putera, obiluje proteinima i velikim količinama cinka.

Jaja

Jedno jaje dnevno, savršen je izvor zdravih masti i bjelančevina, plus vitamin A, selen, cink.

Špinat

Minimalna porcija od 1 šolje špinata dnevno, osigurava ti mnogo vitamina C, vlakana, minerala i drugih vitamina.

Brokula

Samo pola šolje brokule dnevno, pokriva gotovo sve tvoje dnevne potrebe za vitaminima A i C. Brokula je takođe bogata cinkom, koji je važan za jačanje imuniteta i sprečavanje upala i infekcija.

Leća

Odličan izvor folata i vlakana su leće. Jedna šolja leće sadrži 92 mikrograma folate i mnogo vitamina B, koji podržava imunološku funkciju i raspoloženje.

Jagode

Jedna šolja jagoda dnevno, obezbijeđuje 91 miligram vitamina C. Ovo sočno ukusno voće, izvrsno je za jačanje imuniteta.

Grah

Bogat vlaknima i folatima, grah je odličan izbor i priprema se na bezbroj načina.

Ukiseljena hrana – zimnica

Fermentirana hrana poput kiselog kupusa, paprika, krastavaca, cikle, pomaže u održavanju mikrobioma u crijevima, kao i prikupljanju korisnih bakterija, koje žive u crijevima.

Izvor: allrecipes.com

izvor:ultra.ba

Sa promenama koji će poboljšati vaš život krenite već danas

Brojna istraživanja pokazuju da kafa ne može trajno naškoditi zdravlju našeg organizma. Ipak, u svakom slučaju alternativa ovom jutarnjem napitku mogu biti i zdravi napici koji imaju iste i još bolje efekte u odnosnu na ono što nam pruža kofein iz kafe.

Antitela koja se stvaraju nakon vakcinacije protiv korona virusa su dilema svima koji se odluče da prime cepivo jer nikome nije jasno kad se ona stvaraju, koje vreme za proveru antitela je najoptimalnije, možemo li se zaraziti u periodu između prve i druge vakcine i koja od vakcina najbrže stvara antitela, te koji je najbolji način da saznamo koliko ih imamo.

Pronašli smo odgovore na sva ova pitanja umesto vas i evo šta sve do sada znamo o antitelima.

Glavna stvar o kojoj ljudi razmišljaju je zapravo koliko dugo su zaštićeni posle vakcinacije ili preležanog virusa i koliko brzo se gube antitela. Pritom, ljudi se često ponašaju kao da to što imaju antitela znači da ne moraju da se paze – pa evo šta je istina.

“Dosta je pogrešnih informacija o značaju antitela za infekciju korona virusom. Govorilo se da traju dva, tri meseca, da se posle gube, to apsolutno nije tačno. U toku infekcije se sintetišu se dva talasa.<

U prvom talasu se sintetišu manje kvalitetna antitela, ali ona predstavljaju prvi liniju odbrane i vrlo su važna, javljaju se 5-14 dana nakon infekcije. Zatim ta antitela polako počinju da padaju i količina počinje da se smanjuje nakon četiri meseca.

Mnogi istraživači su pomislili da će ta antitela potpuno nestati, što je u potpunoj suprotnosti od onoga što znamo o značaju antitela. Tada se dešava nešto drugo. Dešava se druga sinteza visokokvalitetnih i visokoafinitetnih antitela čiji životni vek može biti mnogo duži od ljudskog veka.

Znači, mi ćemo sigurno godinama biti zaštićeni posle preležane infekcije, odnosno ukoliko je inficirana imunokompetentna osoba čiji organizam je u stanju da stvori imunski odgovor”, kaže doktorka Tanja Jovanović za RTS.

Pojedini stručnjaci tvrde da antitela nisu dovoljna

Šta sa onom čuvenom teorijom da nam ni dug opstanak antitela u organizmu ne garantuje da smo zaštićeni od virusa. Kako je to moguće ako cepiva primamo baš da bismo ih stvorili?

“Antitela jesu dobra mera imuniteta i kvaliteta imunološkog odgovora. Nisu jedina koja učestvuju u odbrani, ali su za virusne infekcije veoma značajna. Tu su i T ćelije, koje i bez posredovanja antitela, mogu da napadaju zaražene ćelije i da štite organizam, ali svakako da su antitela veoma važna”, objasnila je Marija Ignjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije i dodala:

“Mi pratimo pacijente od marta. Svi naši pacijenti koji su preležali u martu kovid 19, i dalje imaju jako dobre vrednosti antitela. Ta antitela opadaju vremenom, kod nekoga dolazi čak i do porasta, ukoliko dođe do ponovne izloženosti virusu. Kao u slučaju primene druge doze vakcine. IgG antitela rastu i stvaraju se i nakon virusa i tako se pravi zaštita od reinfekcije. Organizam pokušava da napravi model kako će da se brani, ako dođe do ponovne izloženost.

Razlika između imuniteta

Sasvim je sigurno i da ljudi koji su preležali virus nemaju potpuno identičan imuni odgovor u odnosu na onaj koji se stvara vakcinacijom.

Vakcinacija u Srbiji
Foto: Oliver Bunić / Noizz.rs

“Mnogo zavisi od toga na kom principu vakcina radi. Većina vakcina, koje se potencijalno mogu naći na tržištu, jesu genetske vakcine koje nose genetski materijal virusa, koji treba da se inkorporira u ćelije i da produkuje proteine koje produkuje sam virus. U zavisnosti od toga šta se u najvećoj meri stvori, koja vrsta proteina, zavisiće dužina imunološkopg odgovora, odnosno zaštite koju će vakcina da stvori. Ne mora biti ekvivalentna prirodnoj infekciji”, kaže Marija Ignjatović.

Ona takođe napominje da se pretpostavlja da RNK vakcine daju zaštitu najduže do dve godine.

Koliko često treba da proveravamo antitela

“Mi smo pratili četiri do pet nedelja, za mesec dana se ne dese značajne promene. Na mesec i po do dva se može pratiti, naša studija će pratiti češće da bismo uočili tendenciju opadanja antitela, da bismo radili procenu o dužini zaštite”, rekla je Ignjatović.

Vakcinisanje na Sajmu

Foto: Oliver Bunić / Noizz.rs

Oni koji su preležali koronu ne bi trebalo da primaju vakcinu sve dok ne provere stanje antitela, a po pravilu oni koji su imali blažu kliničku sliku brže gube antitela od onih koji su imali težu.

Optimalan nivo antitela i razlike u njihovim vrednostima na testu

– Vrednosti zavise od toga koji test se radi. Privatne laboratorije stalno menjaju testove i to ne može da se isprati. Kod nas je situacija sledeća: referentna vrednost je 15. Vakcine inače razvijaju serološki odgovor kao teško oboleli kovid pacijenti u prirodnoj infekciji.

Većina ljudi nakon druge doze vakcine ima vrednosti veće od 60. Najveći broj ljudi ima vrednosti od 90 do 120 – objašnjava doktorka Marija Ignjatović.

Istraživanja takođe pokazuju da Fajzerova vakcina najbrže stvara antitela, dok ih vakcina kompanije Sinofarm razvija oko 40 dana posle druge doze.

Preuzeto sa: noizz.rs

izvor:lolamagazin.com

Surutka je “nusproizvod” kod proizvodnje sira, a bogata je korisnim nutrijentima.

Bogata je magnezijumom, kalcijumom, cinkom, fosforom, vitaminima B, aminokiselinama. Dobro utiče na kosti, jer nadoknađuje bjelančevine, hidrira tijelo i najbolja je zamjena za sportska pića, pa se često upotrebljava u body buildingu.

Zbog ogromne hranljive vrijednosti, ona se poredi čak i sa majčinim mlijekom. Podstiče razmnožavanje acidofilnih bakterija, koje su prirodni antiseptik. Odlična je za dijete i detoks programe, jer ubrzava metabolizam

Surutka pomaže da se luči serotonin, hormon sreće, pa se preporučuje svima koji su pod stresom, a dobra je i za obnovu energije, smanjuje grčeve u mišićma i opušta ih. Kod starijih osoba, surutka sprečava osteoporozu, čisti krvne sudove, skida naslage na zubima, prevenira karijes i regeneriše i čuva jetru.

Terapije surutkom poznate su u liječenju crevnih poremećaja (poput neredovne stolice), hormonalnih problema, gojaznosti i problema sa cirkulacijom, kao što su začepljenje arterije.

Konzumira se tako što se kašika surutke rastvori u čaši vode i popije kao dodatak ishrani. Ako želite da vam ovaj napitak bude ukusniji, dadajte med u malo tople vode i u to nacijedite sok od dva limuna i sve pomiješajte sa litrom surutke.

(Novosti.rs)

izvor:Nezavisne novine

Pandemija virusa korona mnoge je potakla da postanu svjesniji oko toga koliko često (ne)peru ruke. Pranje ruku je uz nošenje maski za lice i društvena distanca jedan od tri stupa borbe protiv širenja kovida-19.

Zato je upravo sapun bio jedan od proizvoda koji su tiokom prvog lockdowna nestali s polica trgovina. Prema istraživanju tržišta i izvještajima, tržište sapuna zabilježilo je porast od 194 odsto tokom pandemije.

Ali jeste li se ikada zapitali što je bolje - tekući ili tvrdi sapun?

Kada je riječ o čišćenju kože, možete biti mirni. Oblik sapuna koji koristite je stvar osobnih preferencija. Sve dok sadrže ključne sastojke koji garantuje čišćenje i dezinfekciju, nije bitno u kojem su obliku.

"Bilo da sapun dolazi u pločici ili u tekućem obliku, podjednako je učinkovit u smanjenju patogena i uklanjanju prljavštine", kaže doktor Račel Burns, dermatolog iz Minesote.

Odgovor na ovo pitanje zavisi o onom što tražite.

Ako želite spriječiti da vam se ruke osuše i ispucaju, možda ćete imati više sreće s tekućom formulacijom.

"Kruti sapuni često imaju visok pH, što može dovesti do lakše dehidracije i isušivanja vaše kože", kaže Burns.

Međutim, čak se i u mnoge takve sapune danas dodaju ulja i druge tvari koje vlaže vašu kožu, kaže Rajan Smit, hemičar i entomolog iz Bivertona u Oregonu.

Važno je imati na umu sastojke sapuna jer mnoge hemikalije mogu proći kroz vašu kožu i ući u krvotok, kaže dr. Burns. Što više perete ruke, to je veća mogućnost nakupljanja otrovnih sastojaka.

Većina tvrdih sapuna sadrži manje štetnih i više prirodnih sastojaka. Sastojci koje trebate potražiti uključuju glicerin i esencijalna ulja (ulje limuna, lavande, ruže i cedrovine). U neke sapune se dodaju i kokosovo ulje, bademovo ulje, shea puter ili kokosov maslac kako bi dodatno omekšali kožu.

Čuvajte se sastojaka poput triklosana i parabena. Osobe s alergijama takođe bi trebale pročitati deklaracije kako bi pronašle riječi poput "mirisi" ili "parfemi", zbog kojih bi se njihove alergije mogle pogoršati, piše The Healthy.

izvor:nezavisne novine

Naučno objašnjena činjenica istraživanja Univerziteta u Valensiji navodi da je samo pet minuta u društvu lijepe žene kod muškaraca povećalo nivo kortizola i hormona stresa.

Navodno je taj efekat bio pojačan ukoliko se u društvu muškarca nalazila žena koja je bila "van njihove lige".

Hormon kortizol proizvodi nadbubrežna žlijezda u trenucima kada je osoba pod fizičkim ili psihičkim stresom, a dovodi se u direktnu vezu sa srčanim i brojnim drugim oboljenjima.

Istraživači su ispitali 84 studenta tako što su, pojedinačno i u odvojenim sobama, rješavali sudoku zagonetku. Dvije nepoznate osobe, jedan muškarac i jedna fizički privlačna žena, takođe su bile u sobi.

U trenutku kad bi ženska osoba napustila sobu, a dva muškarca ostala da sjede zajedno, nivo hormona stresa kod ispitanika nije porastao. Međutim, kad bi ispitanik u sobi ostao samo sa ženom, njegov nivo kortizola bi porastao.

"U ovoj studiji smo krenuli od pretpostavke da većina muškarca, u društvu lijepe žene, ima osjećaj kao da je to idealna prilika za udvaranje. I dok će neki muškarci izbjegavati lijepe žene vodeći se uvjerenjem kako su one 'izvan njihove lige', većina muškaraca će zapravo imati određenu hormonsku reakciju", pojašnjava se u studiji.

Studija je pokazala da se nivo kortizola kod muškaraca povećava nakon samo pet minuta kratkog socijalnog kontakta sa mladom, privlačnom ženom.

Kortizol u malim dozama može imati pozitivan efekt ali hronično povišen kortizol pogoršava određena zdravstvena stanja, kao što su srčane bolesti, dijabetes, hipertenzija i impotencija, piše medik.rs.

izvor:nezavisne novine

Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao pravi sedativ na čovekov nervni sistem, pa se njihovi vlasnici na taj način opuštaju od svakodnevne napetosti i stresa.

Blizina kućnih ljubimaca popravlja raspoloženje; uz njih smo vedriji i opušteniji, što nas čini manje podložnim stresu i bolestima koje on izaziva.

Zanimljivo je da su članovi porodica koje imaju nekog kućnog ljubimca međusobno povezaniji i mnogo lakše i brže rešavaju konflikte. Isto tako, ljubimci ispunjavaju čovekovu potrebu za dodirom, nežnošću i maženjem, što posebno nedostaje starijim i usamljenim ljudima. Istraživanje australijskog instituta Baker Medical Research, koje je obuhvatilo oko 6.000 ispitanika, pokazalo je da ljudi koji drže kućne ljubimce u proseku imaju niži pritisak i nižu vrednost holesterola u krvi, pa su na taj način manje izloženi riziku od infarkta i ostalih bolesti srca i krvnih sudova.

Lekovitost mačjeg predenja

Prilikom izbora kućnog ljubimca, oni koji prednost daju mački u odnosu na psa, obavezno ističu mačje predenje. Zaista, taj specifičan zvuk ne samo što smiruje već i vraća u prošla vremena kada je kuća bez mačke i ognjišta bila nezamisliva. Kada smo imali manje materijalnih dobara i više psihičkog mira, vreme se činilo beskrajno dugim – dok u šporetu pucketa vatra, u petrolejki podrhtava plamen, napolju veje sneg, a mačka tiho prede…

Smanjuje stres

Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao sedativ na čovekov nervni sistem i tako ga smiruju. Na taj način smanjuju se svakodnevna napetost i nivo stresa.

Međutim, mačje predenje nije uvek isto. Nakon mnogih istraživanja naučnici su došli do zaključka da se ono razlikuje kada se radi o uživanju ili pak upozorenju vlasnika na određenu bolest. A kada već osete bolest, njihovo predenje zavisiće i od vrste bolesti, navodi se u jednoj studiji koja se bavi ovim fenomenom.

Povoljno za astmatičare 

Smatra se da su frekvencije mačjeg predenja blagotvorne i po organe za disanje, od čega najviše koristi imaju astmatičari. Postoje svedočenja hroničnih astmatičara koji su nabavili mačku upravo radi te bolesti, da su od tada u velikoj meri smanjili količinu lekova. Naravno, uslov je da niste alergični na mačju dlaku.

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa i Srećna

izvor:pozitivanstav.com

Da li ste znali da i oči mogu da vežbaju? Primenite ove vežbe i popravite svoj vid.

Beskonačni sati koje provodite za računarom nimalo ne laskaju vašim očima. Suvoća, svrab i nadraženost, glavobolja - zvuči poznato?

Nažalost, nekima priroda posla nalaže celodnevno buljenje u ekran i oni baš nemaju mnogo izbora. Ne treba ni spominjati koliki napor ova praksa predstavlja za vaše oči.

Priuštite ih svojim očima što češće, to bolje.

Gledanje u tamu

Nadlaktite se na sto i zagledajte u mračnu površinu. Ako je noć, jednostavno nekoliko minuta gledajte kroz prozor. Ako je dan, pomoći će i sklapanje očiju takođe na nekoliko minuta.

Gledanje levo - desno

Ustanite ili uspravno sednite. Zagledajte se ispred sebe i bez pomeranja glave usmeravajte pogled ulevo, pa udesno. Ponovite to pet puta u tri serije.

Gledanje gore - dole

Ista stvar kao u prethodnoj vežbi, samo što ovoga puta usmeravate pogled gore, pa dole. Ne ustručavajte da  naborate čelo ili spustite bradu da biste izvukli maksimum od vežbe. I nju izvodite u tri serije po pet puta.

Dijagonalno pomeranje očiju

Pogledajte pravo napred. Zatim dole, pa levo. Onda pomerite oči dijagonalno i pogledajte gore i udesno. Usredsredite se na ono što vidite. Ponovite vežbu pet puta, a zatim pogledajte pravo i učinite isti ciklus u drugom pravcu. Ponovite sve to tri puta.

Okretanje očiju

Sednite pravo i opustite se. Gledajte levo i polako okrećite oči u krug u smeru kazaljke na satu. Učinite tako pet puta, a zatim pet puta u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ponovite ceo ciklus tri puta.

Fokus na daljinu/blizinu

Usmerite oči na olovku ili bilo koji drugi objekt u blizini. Trebalo bi da bude 20-30 cm udaljen od vaših očiju. Zatim pogledajte nešto udaljeno. Usredsredite se na to i pokušajte da ga detaljno vidite. Onda opet pogledajte olovku. Promenite fokus pet puta. Ponovite ovaj ciklus tri puta.

Koncentracija (prva vežba)

Sedite uspravno i pogledajte pravo napred. Usredsredite se na tačku između vaših obrva. Koncentrišite se na ono što vidite nekoliko sekundi. Onda opet pogledajte napred. Promenite ovaj fokus pet puta. Ponovite ciklus tri puta.

Koncentracija (druga vežba)

Pogledajte pravo napred. Usmerite pogled na vrh nosa nekoliko sekundi. Onda opet pogledajte napred. Promenite ovaj fokus pet puta. Ponovite ceo ciklus tri puta.

Masaža (prva vežba)

Zatvorite oči. Zatim ih čvrsto stisnite na dve do tri sekunde. Opustite mišiće oko očiju. Ponovno zatvorite oči. Ponovite deset puta.

Masaža (druga vežba)

Zatvorite oči. Nežno masirajte kapke kružnim pokretima. Lagano pritisnite, ne preterujte. Napravite deset kružnih pokreta, najpre u smeru kazaljke na satu, a zatim obrnuto.

izvor:novosti magazin

Smuti ti pomaže da u svoj organizam na dnevnoj bazi uneseš više voća i povrća, što prema istraživanjima nedostaje većini ljudi. Naime, čak 90% pojedinaca ne konzumira optimalnu količinu voća i povrća. Vlakna iz voća i povrća utiču na tvoje zdravlje i raspoloženje, hrane zdrave bakterije u crijevima kako bi održali imunološki sistem zdravim, pružaju antioksidante za smanjenje upala u tijelu, pomažu u hidrataciji i obezbjeđuju potrebnu energiju organizmu.

Foto: Unsplash

Svi gore navedeni razlozi, naveli su bivšu manekenku i osnivačicu welness bloga Weelicious, Catherine McCord, da napiše knjigu Smoothie Project. Ne samo da je na licu mjesta ispitala sve prednosti koje ukusni napitak donosi tvom tijelu, već je istražila i u čemu toliko pojedinaca griješi kada konzumiraju smuti. To se uglavnom odnosi na uključivanje nezdravih sastojaka i šećera, kao i sladoleda.

Donosimo ti kako to mozak i tijelo reaguju na malu promjenu koju možeš uvesti u svoju jutranju rutinu, za čiju pripremu ti je dovoljno pet minuta.

Pravila za pravljenje zdravog smutija

Cilj sprovedenog eksperimenta nije bio gubitak težine. Kada praviš smuti, vodi računa da izbalansiraš količinu vlakana, zdravih masti i proteina, da pružiš svom tijelu energiju i nahraniš ga svim potrebnim sastojcima. Smuti napravljen od previše voća i voćnih sokova može dovesti do pada šećera u krvi i smanjenja potrošnje energije. Dodaj zob za vlakna i proteine, te orašaste plodove i sjemenke, poput oraha, badema, chia sjemenki, da postigneš savršenu ravnotežu.

Takođe, savjetuje se da se u smuti dodaju i proteini u obliku praha ili kolagen, koji će dobro uticati na tvoju zdravstenu sliku, ali i popraviti ukus samog napitka. Danas se proteini mogu naći sa raznovrsnim ukusima, poput vanilije i čokolade, a pomoću njih ćeš upotpuniti ukus tvog savršenog smutija.

U suštini, ako su svi gore pomenuti dijelovi slagalice na mjestu, smuti sigurno može poslužiti kao obrok ukoliko žuriš i nemaš vremena da pripremaš komplikovanije obroke. Ili, ako jednostavno želiš da jedan od standardnih obroka zamijeniš ovom nutritivnom bombom. Ljudi često misle, a to je zabluda, da će nakon smutija gladovati. Ali, ako ispostuješ sve navedene korake, sa sigurnošću ti tvrdimo da ćes unijeti u organizam sve potrebne sastojke i da ćeš nekoliko sati provesti bez potrebe da pojedeš išta drugo.

Još jedna pogrešna slika koju ljudi imaju je korištenje voćnih sokova umjesto pravog voća, kada prave smuti. Voće, svježe ili zaleđeno, daje vlakna pomoću kojih održavaš stabilnost šećera u krvi, kao i nivo energije da obaviš sve potrebne obaveze. Voćni sokovi, kojima nedostaju vlakna, ne rade istu stvar za tvoj organizam.

Izvor: thezoereport.com

izvor:ultra.ba

Posljednjih godina dosta se priča o skandinavskom načinu života. Ovi narodi itekako drže do zdravog života, životni vijek je dugačak i kvalitet života izuzetno dobar, a neke zasluge imaju i sljedeće činjenice...

Uživanje u prirodi visoko na listi prioriteta

Iako većina Norvežana živi u gradovima, uživanje u prirodi i dalje je visoko na listi prioriteta kod velikog broja građana.

Vjeruju da je vrijeme provedeno u prirodi izuzetno bitno, za šta čak imaju i posebnu riječ – friluftsliv. Ali bitno je reći da fizička aktivnost za njih ne znači tek sagorijevanje kalorija, već traženje užitka u tome što rade.

Zato, na primjer, dobar dio Norvežana umjesto teretane bira skijanje, klizanje, šetnju u šumi, plivanje u jezeru i slično.

Maslac draži od ulja

Skandinavci znatno više vjeruju maslacu nego ulju, pa tako mali komad maslaca dodaju u raznorazne vrste hrane – supu, meso, povrće...

Ovim načinom hrana postaje nutritivnija, a ujedno Skandinavci smatraju i da se značajnim unosom mliječnih masti dobro bore protiv pretilosti, piše "Pun kufer".

Ne postoji loše vrijeme, samo neprikladna odjeća

Norvežani se doslovno drže te fraze, stoga se nemojte iznenaditi vidite li u Norveškoj ljude koji usred zime, po kiši i snijegu, rekreativno voze bicikl.

Niske temperature ubrzavaju rad metabolizma, popravljaju kvalitet sna i regulišu apetit.

Slatkiši za djecu samo subotom

U švedskim vrtićima prilikom pripreme obroka ne koristi se nimalo šećera.

Uz to, djeca uopšte ne jedu slatkiše prije navršene druge ili treće godine života. Ali čak i kad odrastu, slatkiše obično smiju jesti samo subotom ili praznicima.

Vole saune, koriste ih izuzetno često

Nakon dugih šetnji po hladnoći najviše se želite zagrijati. Skandinavci vole saune, koriste ih izuzetno često, a ako vas neko pozove u saunu, znak je to da prema vama gaji poštovanje.

Takođe, saune rado posjećuju i muškarci i žene, pa možda i u tome leži tajna zdravlja, ali i – dobrog tena.

Crveno meso jako je rijetko na meniju

Većina Skandinavaca preferira jedenje kod kuće, a zbog uravnotežene prehrane i aktivnog načina života, kako smo već spomenuli, dobro izgledaju i zdravi su.

Crveno meso jako je rijetko na meniju, ali se itekako jede mnogo ribe, posebno one plave.

Vrijeme za kafu itekako je važno

Šveđani koriste riječ fika, koja se može prevesti kao "vrijeme za kafu ili kolač", ali u stvarnosti znači mnogo više od toga.

To je vrijeme kada se ne bavite svojim poslom i uživate u vremenu s prijateljima. Fika nije samo pauza za kafu, već način za usporavanje i razmišljanje o stvarima.

I dok u drugim zemljama mnogi uzimaju kafu za ponijeti ili je piju s nogu, u Švedskoj se ta pauza ne dovodi u pitanje.   (nezavisne)